Predgovor za katalog izložbe u galeriji ULUS Beograd 2002
" Totalno slikarstvo " Jelene Minić, nudi nam snažnu ekspresiju koja je svrha samoj sebi, koja ne dozvoljava nikakvu racionalizaciju i koja izmiče jalovim intelektualnim uopštavanjima-odnosno, sve je podređeno čistoj igri koja nema granica, kombinovanju koje je nepredvidljivo i našem doživljaju koji to događanje spontano pretvara u metaforu -ali, to obilje kreativnosti, koje se ne može obuzdati nikakvom logičkom manipulacijom, zrači neverovatnom energijom i snažno animira naše uspavane emocije, mada smisao te igre ostaje iracionalan i neuhvatljiv, no utoliko bolje...
Na platnima Jelene Minić, koja predstavljaju prava poprišta razigranih likovnih aktivnosti, otkrićete kao u naslagama rečnog mulja, različite prizore i predmete, smeštene u istu ravan-riblje kosti i komadiće stakla, zgužvani papir i krpe, komadiće ogledala, poljubac Klerka Gejbla, crteže golišavih žena koje se tuširaju, pesak i lepak, poziv na ljubav i seks, kolaže napravljene od očiju, sve i svašta- slika, dakle, oplemenjena kolorističkim efektima, postaje neka vrsta nataloženih ostataka jedne civilizacije u raspadanju, čije krhotine su se urezale u mulj našeg sećanja...
Platna Jelene Minić su neka vrsta likovnih lavirinata, kroz koje se probijamo s osećanjem velike zabrinutosti za vlastitu budućnost, za ono što nas čeka u veku koji je pred nama- ali kroz te iste lavirinte, prolazimo i s osećanjem radosti sto smo živeli u vremenu tako bogatom raznovrsnim događanjima i doživljajima, tako da je imalo šta da ostane bar u onome mulju iza nas !